U današnje vrijeme imuni sistem je izazvan više nego ikad. Moderan način života postaje nezdrav za veći deo populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan.
To sve utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine. Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.
Jak imuni sistem će se izboriti sa većinom infekcija, upala i drugih bolesti. Nažalost, mali je broj osoba čiji imuni sistem funkcioniše 100% punim kapacitetom. U situacijama kada ovaj odbrambeni mehanizam nije u stanju da se sam izbori sa mikrobskim napadima na naše tijelo, primorani smo da koristimo lijekove.
Bilo da je sintetički, ili prirodni, dobar lijek bi trebalo da ima samo jednu funkciju, da pomogne imunom sistemu da eliminiše bolest. U praksi uglavnom nije tako. Skoro svaki sintetički lijek će, pored pomaganja eliminaciji bolesti, ili samo simptoma, ostaviti i negativne posledice na imuni sistem.
Situacija kod prirodnih lijekova je malo drugačija. Prirodni lijekovi neće ostaviti negativne posledice ako se pravilno upotrebljavaju. Međutim, pogrešno je mišljenje da, ako je nešto prirodno, ne može da naškodi. Nestučna upotreba prirodnih lijekova takođe može da dovede do negativnih efekata.
Ne postoji lijek koji će organizam sam od sebe da rješi infekcije, upale ili bilo koje druge hronične bolesti. Imunitet organizma je taj koji vodi glavnu bitku. Ako imuni sistem nema dovoljan broj boraca, sva municija koju mu dajemo kroz lijekove ostaje neiskorišćena. Slab imuni sistem znači da organizam ne može poslati dovoljan broj boraca u rat protiv virusa i bakterija.
Jačanje imuniteta prirodnim putem
Zeleniš je važan, posebno povrće sa tamnim listovima (poput spanaća), jer je puno vitamina (A, E, B1, B2, B9) i minerala važnih za jak imunitet.
Povrće i voće. Tu mislimo na: mrkve, brokoli, bundeve, kelj, cveklu, kupus, patlidžan, mladi grašak, paprike, luk, paradajz, … Povećajte i unos voća bogatog vitaminom C, a pijte i čaj od šipka i koprive.
Naravno, nikako nisu zanemaljivi ni biljni izvori cinka, kojih je zaista mnogo i višestruko su korisni za čovjekovo zdravlje: koštunjavi orašasti plodovi, posebno bademi, pasulj, pšenične klice, integralne žitarice, sjemenke bundeve, spanać, boranija, grašak. Sve zajedno to je hrana bogata cinkom, magnezijumom i selenom.
Zašto nam je poreban Cink
Bez cinka imuni sistem ne radi punom parom. On utiče na formiranje antitjela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće oboljevaju od prehlade i infekcija disajnih organa.Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlijezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma.
Poslije srednjeg doba ona počinje znatno da se smanjuje i smanjuje se njeno lučenje timulina, hormona koji stimuliše stvaranje T-limfocita, tako da otpornost organizma slabi. Pri unošenju cinka starijim ljudima raste nivo timulina.
Na kraju preporučujemo vam tinkturu Imuno #1 koja će vam u mnogome pomoći da pomognete svom imunitetu.
